MEĐUNARODNI DAN CELIJKIJE 16. MAJ 2019.

CELIJAČNA BOLEST: DA LI TREBA SPROVODITI BEZGLUTENSKU DIJETU BEZ DIJAGNOZE

Na Međunarodni dan celijakije 16.maj 2019.g. Udruženje Srbije za celijakiju u saradnji sa AOECS-asocijacijom evropskih udruženja obolelih od celijakije, želi da istakne potrebu za boljim razumevanjem  pravilnog sprovođnja bezglutenske dijete.

 

Svest o celijačnoj bolesti (CB) drastično se povećala u proteklih nekoliko godina kroz zajedničke napore nacionalnih celijačnih udruženja, međunarodnih organizacija za celijakiju i organa za bezbednost hrane. Međutim, u skorije vreme pojavio se zabrinjavajući trend da pojedinaci  sprovode bezglutensku dijetu bez uspostavljene dijagnoze celijačne bolesti (CB). U radu objavljenom u časopisu JAMA za internu medicinu, 2016. godine, procenjeno je da je u US  bilo dvostruko više pojedinaca koji  se pridržavaju bezglutenske dijete, a da im nije dijagnostikovana celijakija,  kao i onih koji su imali dijagnostikovanu celijačnu bolest (CB). Iako još nije objavljena nikakva naučna studija, čini se da ni u Evropi situacija nije znatno drugačija. Veliku većinu čine samodijagnostikovani  ne-celijačni gluten osetljivi (NCGS), dok se ostatak vodi  kao NCGS bez odgovarajuće dijagnoze za celijačnu bolest (CB). Razlozi zašto su ne-dijagnostikovani i samo-dijagmostikovani pojedinci na bezglutenskoj dijeti (BGD)  su mnogobrojni i pored ličnih uključuju i savete prijatelja, društvenih medija, želju da se smrša, percepciju javnosti da je dijeta bez glutena (BGD) zdravija. U nekim slučajevima, čak i lekari i dijetetičari savetuju da se prati BGD bez prethodnog adekvatnog testiranja za CB.

Međutim, osim socijalnog opterećenja eventualno nepotrebne dijete bez glutena (BGD), kod osoba koje su na BGD bez adekvatne dijagnoze za CB, može doći do maskiranja CB i ako se već  započelo sa  BGD, CB se ne može pravilno dijagnostikovati. Imajući u vidu da su studije pokazale da postoji verovatnoća da se osobe koje se same dijagnostikuju  ne pridržavaju BG dijete, to može imati medicinsku reperkusiju  na one pojedince sa stvarnom  CB.

 

Biti na BGD nosi sa sobom socijalno opterećenje,  jer su pojedinci ograničeni u izboru obroka u kući i van nje. Takođe, biti na BGD je ekonomsko opterećenje,  obzirom da proizvodi bez glutena imaju tendenciju da budu skuplji od prehrambenih proizvoda koji sadrže gluten.

Ali postoje i značajno dalekosežniji medicinski razlozi zašto ne bi trebali biti na BGD pre uspostavljene dijagnoze, a to je pre svega činjenica da precizno testiranje CB podrazumeva visok nivo specifičnih  antitela osetljivih na gluten koji stvaraju autoimunu reakciju povezanu sa CB. Dakle, izbacivanjem glutena iz ishrane, rezultati testa mogu biti netačni tako što celijakija ostaje zamaskirana u organizmu. Kao opšta smernica, preporuka je da se jede gluten u više od jednog obroka svakog dana najmanje šest nedelja pre testiranja. Za one koji žele da se testitaju, potrebno je da ponovo unesu gluten u ishranu, ali to ne treba raditi bez prethodnog razgovara  sa lekarom, posebno da bi se olakšali eventualni simptomi. Udruženja koja su članovi AOECS-a  su u mogućnosti su da pomognu sa savetima o prvim koracima ka postavljanju dijagnoze.

AOECS  želi da naglasi da, iako je ne-celijačna osjetljivost na gluten (NCGS) stvarna, mada definitivno teško dijagnostikovana bolest, pre dijagnostikovanja NCGS da bi se isključila CB potrebno je uvek prvo uraditi testiranje. Testiranje CB mora biti urađeno primenom relevantnih i aktuelnih medicinskih kriterijuma. U većini slučajeva, to je ispitivanje prisustva antitela testom na  tkivnu transglutaminazu  praćeno gastroskopijom i duodenalnom biopsijom koja ostaje “zlatni standard” za dijagnozu. Dakle, AOECS podržava da lekari u svrhu dijagnostike CB koriste sertifikovane, brze testove na prisustvo antitela, ali ne podržava upotrebu ovakvih testova za samo-dijagnozu.

S druge strane, AOECS ohrabruje sve one koji imaju CB da se uključe u  udruženja za celijakiju u njihovoj zemlji. Udruženja za celjijakiju pružaju medicinske informacije za podršku svojim članovima, blisko sarađuju sa lekarima, medicinskim osobljem i dijetetičarima u svojim zemljama kako bi podigli svest o prepoznavanju simptoma CB.Celijačna udruženja naporno rade kako bi osigurala dostupnost najsigurnijih i najpristupačnijih namirnica bez gutena. Uruženja koja su članovi AOECS-a učestvuju u AOECS-ovom licenciranju prectanog žitnog klasa (CGT) širom Evrope koji se dodeljuje proizvođačima hrane bez glutena. Nedavna istraživanja su pokazala da 78% onih sa CB  više veruje proizvodu bez glutena ako nosi CGT na ambalaži. To je zbog strogih zahteva šeme licenciranja. Kao deo procesa licenciranja, od korisnika licence se zahteva da pruži dokaz da njihovi proizvodi ne sadrže više 20 mg na 1 kg (20 ppm) sadržaja glutena. Proizvođači moraju da obezbede sertifikate testova laboratorijske analize kao dokaze i potvrde o reviziji koje pokazuju konzistentnu proizvodnju bez glutena kao i kroz rigoroznu reviziju njihovih proizvodnih lokacija.

Celijačna udruženja takođe pomažu da se poveća svest među prodavcima hrane, restoranima i hotelima o BGD, kao i da utiču na kreatore politike kako bi obezbedili najbolje uslove za one koji žive sa CB u Evropi.