CELIJAKIJA

Činjenice o celijakiji

Celijakija je sistemsko, autoimuno oboljenje koje se javlja kod genetski predisponiranih osoba.

Konzumacija glutena, koji se nalazi u pšenici, ječmu, raži i zobi , dovodi do upalnih promena sluznice tankog creva što za posledicu ima podhranjenost.

Celijakija je doživotna nepodnošljivost glutena.

Celijakija se javlja kod 1 od 100 osoba.

Bolest se javlja u otprilike 10 do 20% kod rođaka prvog reda.

Češće pogađa žene:odnos žene–muškarci iznosi 2:1.

Celijakija se može manifestovati u svim životnim dobima.

Simptomi i znakovi celijakije

Ne postoji tipična klinička slika. Neki oboleli su bez simptoma ili samo imaju znake nutritivnog deficita, dok drugi imaju značajne gastrointestinalne simptome.

Mogući simptomi su:

  • Hronični proliv / zatvor
  • Bol u stomaku i nadutost
  • Mučnina
  • Gubitak telesne težine
  • Anemija
  • Nedostatak vitamina i minerala
  • Neurološki simptomi
  • Problemi sa plodnošću
  • Herpetiformni dermatitis je kožna manifestacija celijakije

Celijakija je često udružena sa šećernom bolešću i autoimunim bolestima štitne žlezde.

Dijagnostika

Dijagnoza celijakije postavlja se analizom krvi na prisustvo specifičnih antitela (antitela na tkivnu transglutaminazu-anti tTG-klase IgA).

Potvrđivanje dijagnoze zahteva biopsiju sluznice tankog creva,koja kod celijakije ukazuju na skraćivanje ili nedostatak crevnih resica.

Lečenje celijakije

Lečenje celijakije provodi se ishranom bez glutena.

Strogim pridržavanjem ishrane bez glutena dolazi do potpunog nestanka simptoma bolesti.

Međutim, konzumacija čak i manjih količina hrane koja sadrži gluten može izazvati ponovnu pojavu bolesti.

Ako oboleli ne sprovodi potpunu bezglutensku dijetu, povećava se rizik od razvoja zdravstvenih komplikacija i malignih oboljenja.

CELIJAČNA BOLEST

 

Celijačna bolest (CB) je doživotni autoimuni poremećaj. Kod genetski predisponiranih osoba, imuni sistem, reagujujući na uneseni gluten, dovodi do oštećenja sluznice tankog creva. Pored oštećanja sluznice tankog creva, neadekvatno aktiviran imuni sistem može oštetiti i bilo koji drugi organ.

Simptomi CB su različiti, i mogu se podeliti na simtome vezane za digestivni sistem (hronična dijareja, bol u trbuhu, nadimanje, povraćanje, uporni zatvor) i simptomi i znaci koji nisu vezani za digestivni sistem, tzv. atipični simptomi i znaci (nenapredovanje, nizak rast, anemija koja ne reaguje na preparate gvožđa, osip kože po tipu dermatitis herpetiformisa, defekti zubne gleđi, afte usne duplje, neplodnost, spontani pobačaji, rođenje bebe sa malom telesnom težinom, hronični umor, glavobolje…).

CB nije retka bolest. Procena je da jedna od sto osoba opšte populacije ima CB. Ukoliko Vi ili član Vaše porodice ima neki od gore navedenih simptoma neophodno je da se ispitate.

Određene osobe imaju veći rizik od razvoja CB:

  • članovi porodice obolele osobe (roditelji, brat, sestra) – zbog genetske predispozicije verovatnoća da će razviti CB se desetostruko povećava
  • osobe koje već boluju od neke autoimune bolesti (dijabetes melitus tip 1, autoimuni tiroiditis, autoimuni hepatitis…)
  • osobe koje boluju od određenih sindroma (Down-ov sindrom, Turner-ov sindrom, Williams-ov sindrom…)

 

Kako se dijagnostikuje celijačna bolest?

Dijagnostički pristup se u razlikuje u zavisnosti da li ste osoba koja ima simptome ili spadate grupu sa povećanim rizikom od CB.

Kod osoba koje imaju simptome prvi korak je serologija, što podrazumeva da se analizom iz krvi određuju ukupni imunoglobulini grupe A (IgA) i antitela na tkivnu transglutaminazu IgA (anti- tTG At IgA). Ukoliko su anti-tTG At IgA pozitivna, potrebno je da se urade endomizijalna antitela (EMA) i genetika (tj. da se odredi da li je osoba nosilac HLA DQ2 i/ili HLA DQ8 gena). Na osnovu značajno povišenih anti-tTG At IgA (deset puta više od normalnih vrednosti), sa pozitivnim EMA i genetikom, postavlja se dijagnoza CB i tada nije neophodno raditi endoskopiju i biopsiju sluznice tankog creva. U svim drugim situacijama (serologija koja nije značajno povišena ili je negativna, a osoba je nosilac rizičnih gena), neophodno je da se uradi endoskopija sa biopsijom sluznice tankog creva.

Kod osoba koje nemaju simptome, a spadaju u rizičnu grupu, prvo je potrebno uraditi genetsko ispitivanje. Negativna genetika sa visokom verovatnošću (99%) isključuje mogućnost celijačne bolesti. Ukoliko je osoba nosilac HLA-DQ2 i/ili DQ8 gena, neophodno je dalje serološko ispitivanje, a po potrebi i endoskopsko sa biopsijom sluznice tankog creva.

 

Kako se leči?

Dobra vest je da se CB leči bez lekova, i da je jedina terapija dijeta bez glutena. Dijeta je doživotna i podrazumeva da se iz ishrane isključi pšenica, raž i ječam.

Po postavljanju dijagnoze neophodan je i pregled nutricioniste koji je upoznat i obučen o bezglutenskoj ishrani. Cilj ovog pregleda je da dobijete savete kako da se hranite, da se izbegnu greške u odabiru namirnica i pripremi hrane i da dobijete savet o pravilnom unosu svih nutrijenata, a da bi se izbegao eventualni deficit minerala i vitamina.

 

Praćenje bolesnika

Praćenje podrazumeva da se u prvoj godini od postavljanja dijagnoze dva puta godišnje obavi pregled kod pedijatra interniste-gastroenterologa. Kontrola podrazumeva:

  • Kliničko praćenje:
    • razgovor o sprovođenju bezglutenske dijete: da li postoje dileme, problemi…
    • da li su se simptomi povukli ili smanjili
    • detaljan fizikalni pregled sa merenjem telesne težine i telesne visine, radi procene nutritivnog statusa
  • Laboratorijske analize:
    • krvna slika
    • biohemija
    • serologija za celijakiju

Ukoliko se razgovorom, pregledom i analizama utvrdi da osoba pravilno sprovodi bezglutensku ishranu, poboljšanje u kliničkom nalazu i laboratorijskim analizama, kontrole se mogu prorediti na jednu godišnje. U suprotnom kontrole se intenziviraju.

 

Šta uraditi kada Vam se postavi dijagnoza celijačne bolesti?

Kada Vam je dijagnostikovana celijačna bolest, naš savet je da preduzmete sledećih 6 koraka:

  1. Naučite koja je hrana bez glutena: sve vrste pirinča, kukuruza, krompira, mesa, ribe, jaja, mleka, voća i povrća je bez glutena i slobodno se mogu konzumirati. VODITE RAČUNA O KANTAMINICAIJI NAMIRNICA GLUTENOM!!!!
  2. Učlanite se u Udruženje Srbije za celijakiju: članovi udruženja su osobe sa celijakijom i roditelji dece sa celijakijom. Decenijsko iskustvo u prevazilaženju brojnih problema sa kojima se susreću oboleli, neiscrpan je izvor znanja i informacija koje Vam mogu pomoći. Kao član Udruženja, brojne su beneficije, a samo neke od njih su:
    • informacije o brojnim besplatnim seminarima na kojima se:
      • edukuje o pravilnom izboru namirnica
      • edukuje o pravilnoj pripremi hrane
      • edukuje o čitanju etiketa proizvoda
      • rešavaju brojne dileme o bezglutenskoj ishrani
      • upoznaju ostali članovi
    • informacije o beneficijama i pravima osoba sa dijetom bez glutena
    • lista industrijskih bezglutenskih proizvoda
    • informacije o sigurnim proizvođačima bezglutenske hrane
    • časopis Udruženja
  3. Posetiti nutricionistu: Poželjno je da Vas gastroenterolog uputi nutricionisti koji je edukovan o bezglutenskoj dijeti. Neophodno je da od nutricioniste dobijete detaljne savete o sprovodjenju bezglutenske dijete. Savetujemo da pri prvom pregledu:
    • zakažete datum naredne kontrole
    • dobijete kontakt telefon na kojem možete dobiti dodatni savet, pre zakazane kontrole
  4. Razgovarajte sa vašim pedijatrom / lekarom u Domu zdravlja o dobijanju recepata za bezglutensko brašno: u Srbiji osobe sa celijakijom imaju pravo na 7kg brašna bez glutena na mesečnom nivou. Od strane pedijatra/lekara u Domu zdravlja, a na osnovu izveštaja gastroenterologa, pacijenti dobijaju recept za bezglutensko brašno koje uzimaju u nadležnoj apoteci
  5. Razgovarajte sa osobama koje imaju celijakiju
  6. Proverite u Vašoj prodavnici i na internetu dostupnost proizvoda bez glutena

emisija Bolje sprečiti – Bolest „Celijakija“, dr Nataša Dragutinović, gastroenterolog

Dr Nataša Dragitinović