CELIJAKIJA

Celijačna bolest (CB) je doživotni autoimuni poremećaj. Kod genetski predisponiranih osoba, imuni sistem, reagujujući na uneseni gluten, dovodi do oštećenja sluznice tankog creva. Pored oštećanja sluznice tankog creva, neadekvatno aktiviran imuni sistem može oštetiti i bilo koji drugi organ.

emisija Bolje sprečiti – Bolest „Celijakija“, dr Nataša Dragutinović, gastroenterolog

 Činjenice o celijakiji

Celijakija je sistemsko, autoimuno oboljenje koje se javlja kod genetski predisponiranih osoba.

Konzumacija glutena, koji se nalazi u pšenici, ječmu, raži (i zobi), dovodi do upalnih promena sluznice tankog creva što za posledicu ima podhranjenost.

Celijakija je doživotna nepodnošljivost glutena.

Celijakija nije retka bolest, javlja se kod oko 1% populacije, odnosno kod oko 1 od 100 osoba.

Bolest se javlja u otprilike 10 – 20% kod rođaka prvog reda.

Češće pogađa žene: odnos žene–muškarci iznosi 2:1.

Celijakija se može manifestovati u svim životnim dobima.

Simptomi i znakovi celijakije

Kod celijakije dolazi do oštećenja sluznice tankog creva  i poremećaja apsorpcije hranjivih materija, pa su simptomi celijakije najčešće  vezani za probavni sistem. Tipični simptomi celijakije su:

  • Hronični proliv (ili zatvor)
  • Obilne,masne,blede stolice, karakterističnog mirisa
  • Bol u stomaku
  • Nadutost i gasovi
  • Mučnina i ponavljajuća povraćanja
  • Malaksalost i neraspoloženje
  • Gubitak telesne težine
  • Anemija
  • Nedostatak vitamina i minerala

Međutim, celijakija može zahvatiti gotovo sve organe, tako da je moguće da se simtomi celijakije ispoljavaju i na drugim organima osim probavnim. Zbog toga je dijagnostika celijakije ponekad otežana i dugotrajna, i zbog toga se za celijakiju kaže da je “kameleonska bolest”. Međutim treba biti oprezan jer sledeći nabrojani simptomi ne moraju nžno da ukazuju na celijakiju, već mogu biti posledica i neke druge bolesti. Dakle, atipični simptomi celijakije mogu da budu i:

  • Promene na ustima i zubima

 ranice i upala uz crvenilo na sluznici usne šupljine ili jeziku

afte

oštećenja zubne gleđi

  • Poremećaji krvi

anemija

modrice ili produženo vreme krvarenja

zloćudna bolest belih krvnih ćelija (limfom)

  • Poremećaji rasta, razvoja i opšteg zdravlja

mršavost

nizak rast i usporeno napredovanje kod dece

zakasneli pubertet

umor, opšta slabost, nedostatak koncentracije

česte promene raspoloženja

  • Promene na koži, kosi i noktima

vlasi kose su tanke i lomljive

gubitak kose

lomljivi nokti

suva koža

dermatitis herpetiformis ili Duhringova bolest-svrab,osip,rane i depigmentacija kože

  • Uticaj na jetru, pankreas i slezinu

povišene vrednosti jetrenih enzima

taloženja masnoća i upala jetre

autoimuni hepatitis i autoimune bolesti žuči

poremećaj rada pankreasa- poremećaj lučenja insulina

poremećaj rada slezene (hiposplenizam)

  • Uticaj na kardio-vaskularni sistem

oštećenje srčanog mišića

  • Poremećaji rada pluća

hronična plućna bolest (pneumonitis ili aleveolitis)

česte infekcije dišnih puteva kod dece

  • Poremećaji rada bubrega

belančevine ili krv u urinu

upale bubrega

poseban oblik bubrežne bolesti tzv. IgA nefropatija

  • Poremećaji mišićno-koštanog sistema

natečene noge

grčevi u mišićima i bol (mialgija)

mišićna slabost i smanjen tonus mišića

upala zglobova

osteoporoza i osteopenija

promene u proporcijama lica

  • Neurološki problemi

 glavobolja

česte promene raspoloženja,razdražljivost

hiperaktivnost, problemi s koncentracijom

umor, depresija

poremećaji oseta i ravnoteže (neuropatija)

ataksija

usporene mentalne funkcije (demencija)

epilepsija (povezana sa kalcifikacijama)

  • Uticaj na reproduktivni sistem

neplodnost

teškoće sa začećem

pobačaji

mala težina novorođenčeta kod majki sa celijakijom

pogoršanje nakon porođaja kod mladih žena s neprepoznatom i nelečenom celijakijom- otoci nogu, prolivi, gubitak telesne mase

  • Udružene bolesti

 šećernu bolest tipa 1

 bolesti štitne žlezde

 selektivni deficit IgA

 Downov sindrom

 Turnerov sindrom

 Williamsov sindrom

Celijačna kriza

Predstavlja značajno pogoršanje simptoma i opšteg sanja koje može ugroziti život. Može imati dva oblika.U prvom, dominantan simptom je jak bol u stomaku, nadutost i opšte loše stanje, te se oboleli obično pogrešno upućuje na hirurško lečenje. Za drugi oblik celijačne krize karakterističan je težak poremećaj elektrolita usled jakih proliva/povraćanja, značajan gubitak telesne težine i hipoproteinski edemi (otoci), pa je neophodno bolničko lečenje.

Nepodnošenje laktoze i ostalih ugljikohidrata

Mlečni šećer (laktoza) i konzumni šećer razgrađuje specifičan enzim u tankom crevu. Ovaj enzim se nalazi u gornjem delu crevnih resica, a budući da su crevne resice kod celijakije oštećenje, proizvodnja ovog enzima je smanjena ili izostaje. Zbog toga unos mleka, mlečnih proizvoda i slatkiša može izazvati prolive, grčeve, nadutost i gasove. Unos manjih količina se bolje podnosi, a tolerancija se postupno povećava ako se bezglutenska dijeta dobro sprovodi pa dolazi do oporavka crevnih resica. Na taj način je nepodnošenje laktoze i ostalih šećera kod celijakije prolazno, za razliku od nepodnošenja laktoze koja je uzrokovana naslednom smanjenom proizvodnjom enzima koji je razgrađuje,a što je trajno stanje. Međutim, ponekad oboleli pored celijakije mogu imati i genetski uzrokovano nepodnošenje laktoze, pa je u tom slučaju nepodnošenje laktoze trajno i neophodno je da se iz ishrane pored glutena izbace i mleko i mlečni proizvodi.

Dermatitis herpetiformis ili Duhringova bolest

Kožna je manifestacija celijakije za koju su karakteristični plikovi ispunjeni tečnošću koji se pojavljuju simetrično, najčešće na oba kolena, laktovima, zadnjici. Prati ih izražen svrab, pa usled češanja dolazi do pucanja plikova koji zarastaju bez ožiljka, ali se ponovo pojavljuju novi. Ovo stanje kože povezano je sa nepodnošenjem glutena iako samo oko 10% obolelih od dermatitis herpetiformisa ima i probavne simptome koji ukazuju na celijakiju. Plikovi se simptomatski leče posebnim lekovima, ali da bi došlo do njihovog potpunog povlačenja potrebno je sprovođenje bezglutenske dijete.

Suva koža

Inače kod obolelih od celijakije, zbog nedostatka gvožđa i vitamina može se javiti suva koža i mogu se pogoršati atopijska stanja, ali atopijski ekcem nije povezan sa celijakijom i neće se povući uvođenjem bezglutenske ishrane.

Dijagnostika

Dijagnostički pristup celijakiji se razlikuje u zavisnosti da li ste osoba koja ima simptome ili spadate grupu sa povećanim rizikom od CB.

Kod osoba koje imaju simptome prvi korak je serologija, što podrazumeva da se analizom iz krvi određuju ukupni imunoglobulini grupe A (IgA) i antitela na tkivnu transglutaminazu IgA (anti- tTG At IgA). Ukoliko su anti-tTG At IgA pozitivna, potrebno je da se urade endomizijalna antitela (EMA) i genetika (tj. da se odredi da li je osoba nosilac HLA DQ2 i/ili HLA DQ8 gena). Na osnovu značajno povišenih anti-tTG At IgA (deset puta više od normalnih vrednosti), sa pozitivnim EMA i genetikom, postavlja se dijagnoza CB i tada nije neophodno raditi endoskopiju i biopsiju sluznice tankog creva. U svim drugim situacijama (serologija koja nije značajno povišena ili je negativna, a osoba je nosilac rizičnih gena), neophodno je da se uradi endoskopija sa biopsijom sluznice tankog creva.

Kod osoba koje nemaju simptome, a spadaju u rizičnu grupu, prvo je potrebno uraditi genetsko ispitivanje. Negativna genetika sa visokom verovatnošću (99%) isključuje mogućnost celijačne bolesti. Ukoliko je osoba nosilac HLA-DQ2 i/ili DQ8 gena, neophodno je dalje serološko ispitivanje, a po potrebi i endoskopsko sa biopsijom sluznice tankog creva.

Određene osobe imaju veći rizik od razvoja CB:

  • članovi porodice obolele osobe (roditelji, brat, sestra) – zbog genetske predispozicije verovatnoća da će razviti CB se desetostruko povećava
  • osobe koje već boluju od neke autoimune bolesti (dijabetes melitus tip 1, autoimuni tiroiditis, autoimuni hepatitis…)
  • osobe koje boluju od određenih sindroma (Down-ov sindrom, Turner-ov sindrom, Williams-ov sindrom…)

Lečenje celijakije

Celijakija se leči bez lekova, jedina terapija je ishrana bez glutena.

Bezglutenska dijeta je doživotna i podrazumeva da se iz ishrane isključi pšenica, raž, ječam (i ovas).

Strogim pridržavanjem ishrane bez glutena dolazi do potpunog nestanka simptoma bolesti.

Međutim, konzumacija čak i manjih količina hrane koja sadrži gluten može izazvati ponovnu pojavu bolesti.

Ako oboleli ne sprovodi potpunu bezglutensku dijetu, povećava se rizik od razvoja zdravstvenih komplikacija i malignih oboljenja.

Po postavljanju dijagnoze potreban je i pregled nutricioniste koji je upoznat i obučen o bezglutenskoj ishrani. Cilj ovog pregleda je da dobijete savete kako da se hranite, da se izbegnu greške u odabiru namirnica i pripremi hrane i da dobijete savet o pravilnom unosu svih nutrijenata, a da bi se izbegao eventualni deficit minerala i vitamina.

Praćenje bolesnika

Praćenje podrazumeva da se u prvoj godini od postavljanja dijagnoze dva puta godišnje obavi pregled kod pedijatra interniste-gastroenterologa. Kontrola podrazumeva:

  • Kliničko praćenje:
    • razgovor o sprovođenju bezglutenske dijete: da li postoje dileme, problemi
    • da li su se simptomi povukli ili smanjili
    • detaljan fizikalni pregled sa merenjem telesne težine i telesne visine, radi procene nutritivnog statusa
  • Laboratorijske analize:
    • krvna slika
    • biohemija
    • serologija za celijakiju

Ukoliko se razgovorom, pregledom i analizama utvrdi da osoba pravilno sprovodi bezglutensku ishranu, da postoji poboljšanje u kliničkom nalazu i laboratorijskim analizama, kontrole se mogu prorediti na jednu godišnje. U suprotnom kontrole se intenziviraju.

Šta uraditi kada vam se postavi dijagnoza celijačne bolesti

Kada Vam je dijagnostikovana celijačna bolest, naš savet je da preduzmete sledeće:

  • Naučite koja je hrana bez glutena! Mnoge namirnice prirodno ne sadrže gluten i slobodno se mogu konzumirati kao npr. običan i neprerađen pirinač, kukuruz, krompir, meso, riba, jaja, mleko, voće, povrće, med ! VODITE RAČUNA O KANTAMINICAIJI NAMIRNICA GLUTENOM!
  • Posetite nutricionistu: Poželjno je da Vas gastroenterolog uputi nutricionisti koji je edukovan o bezglutenskoj dijeti. Neophodno je da od nutricioniste dobijete detaljne savete o sprovođenju bezglutenske dijete. Savetujemo da pri prvom pregledu: zakažete datum naredne kontrole, dobijete kontakt telefon na kojem možete dobiti dodatni savet, pre zakazane kontrole;
  • Razgovarajte sa vašim pedijatrom / izabranim lekarom u Domu zdravlja o dobijanju recepata za bezglutensko brašno: u Srbiji osobe sa celijakijom imaju pravo na 7kg brašna bez glutena na mesečnom nivou. Od strane pedijatra/ izabranog lekara u Domu zdravlja, a na osnovu izveštaja gastroenterologa, pacijenti dobijaju recept za bezglutensko brašno koje uzimaju u apoteci.
  • Razgovarajte sa osobama koje imaju celijakiju: iskustvo onih koji su već duže na bezglutenskoj dijeti može vam pomoći u prvim koracima u sprovođenju bezglutenske dijete ali i u psihološkom prevazilaženju izazova hronične bolesti.
  • Proverite u Vašoj prodavnici i na internetu dostupnost proizvoda bez glutena
  • Učlanite se u Udruženje Srbije za celijakiju: članovi udruženja su osobe sa celijakijom i roditelji dece sa celijakijom. Decenijsko iskustvo u prevazilaženju brojnih problema sa kojima se susreću oboleli, značajan je izvor znanja i informacija koje Vam mogu pomoći.

Kao član Udruženja,dobićete informacije o:

pravilnom izboru namirnica

pravilnoj pripremi hrane

tumačenju deklaracija i označavanju prehrambenih proizvoda

uređenju kuhinje

bezglutenskoj ishrani van kuće

bezglutenskim receptima

sigurnim proizvodima i proizvođačima bezglutenske hrane

pravima pacijenata sa celijakijom

štampani materijal o celijakiji i bezglutenskoj dijeti