Kako bi zdravo odrastala i pravilno se razvijala deca sa celijakijom moraju da nauče da pravilno sprovode bezglutensku dijetu. Osnovni cilj roditeljima treba da bude osamostaljivanje deteta u pravilnom izboru hrane.
Zato se roditeljima i drugim odraslima koji koji učestvuju u vaspitanju deteta preporučuje sledeće:
√ Još od najranijeg, predškolskog doba treba navikavati dete da postoji ’’dozvoljena hrana’’ i ’’zabranjena hrana’’.
√ Dete sa celijakijom treba uključivati u kupovinu namirnica. To je prilika da dete uči koje su namirnice dozvoljene, a koje ne može da uzima.
√ Dete sa celijakijom treba u skladu sa uzrastom i mogućnostima uključivati i u pripremu obroka. Dete treba da zna gde u kuhinji stoje namirnice ’’za nju/njega’’ i da u slučaju potrebe može samo da se posluži ili pripremi jednostavan obrok ili užinu.
√ Dete treba osnažiti i uputiti kako da odbije ponuđenu hranu kada nije sigurno da li je ta hrana bez glutena i kako da na jednostavan način drugima objasni šta sme da jede. Roditelji treba da informišu osobe sa kojima dete dolazi u kontakt, da potraže podršku njegovih prijatelja, vaspitača i učitelja.
√ U razgovorima sa detetom o celijakiji i ograničenjima koje nosi bezglutenska dijeta, treba iznositi realne činjenice bez uvećavanja ili umanjivnja posledica pogrešne ishrane. Ne treba izražavati sažaljenje za dete već isticati dobrobit za zdravlje i negovati optimistički stav.
√ Dobri porodični odnosi i podrška porodice imaju neprocenjiv značaj u osnaživanju i osposobljavanju deteta da se odupre iskušenjima i nagovaranju. U adolescentnom uzrastu uticaj vršnjaka na ponašanje deteta može u jednom trenutku biti jači od roditeljskog i tada je dete sklono da prekrši dijetu. Ako dete pogreši ne treba paničiti niti kažnjavati dete. Važno je tada objasniti detetu da konzumiranje glutena uvek oštećuje creva čak i kada neposredni simptomi izostanu.