Na evropskom tržištu sve ćešće se može naći biorazgradiva ambaža koja se koristi u inustriji hrane, a sve u cilju smanjenja zagađenja okoline. Tako umesto plastičnih slamčica, tanjira i pribora za jelo nude se između ostalog i eko slamčice od testenine i tanjirići od pšenične slame. Ovaj trend preneo se i na naše tržište pa od skora i u našim prodavnicama možete kupiti jednokratne tanjire izrađene od pšenice. Ovaj globalno gledano pozitivan trend korišćenja biorazgradivih materijala, pred obolele od celijakije postavlja još jedno iskušenje.
Znamo da se ono što smeta obolelima od celijakije, a to je gluten, nalazi samo u zrnu pšenice, raži, ječma i ovsa. Dakle u slami ga nema. Međutim oboleli od celijakije će bez izuzetka osetiti nelagodu ako im se hrana servira ili pakuje u ambalažu od pšenične slame. Većina obolelih će odmah postaviti pitanje da li je takva ambalaža za njih sigurna? Da li je možda došlo do kontaminacije slame prilikom odvajanja zrna od stabljike, gde se ta slama skladišti i dalje prerađuje? Da li može doći do kontaminacije tako servirane ili upakovane hrane?
Korišćenje jednokratne ambalaže izrađene od pšeničnog skroba kao što su npr.slamčice od pšenične testenine nikako ne preporučujemo. Njih za sada nema u našim prodavnicama ali se sve češće mogu naći na evropskom tržištu i restoranima koji prate savremene eko trendove. Takođe postavlja se pitanje i korišćenja pšeničnog skroba kao lepka u papirnoj ambalaži. Očigledno da je potrebno da proizvođači u deklaraciji obaveste kupca o prisustvu alergena ne samo u hrani već i u ambalaži koju koriste kako bi kupac na vreme mogao da donese odluku o eventualnoj kupovini proizvoda.
Za sada nemamo dovoljno podataka od proizvođača da li novi materijali i ambalaža izrađena od pšenične slame i skroba mogu biti potencijalna opasnost za celijakičare. U svakom slučaju za celijakičare korišćenje ovakve ambalaže predstavlja veliku psihološku barijeru. Na bilo koji način: vrlo neprijatna činjenica!
Na deklarciji ovih „Samurai“ tanjira koje možete kupiti u prodavnicama u Srbiji piše da su izrađeni od 95% šećerne trske i 5% pšenice.
